Валентина Живић – НАГРАДА 20.5.2025.
ЈУ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ФИЛИП ВИШЊИЋ“
С ПОНОСОМ ПРЕДСТАВЉА ЛАУРЕТА НАГРАДЕ „ЂОРЂЕ ПЕЈАНОВИЋ“ У КАТЕГОРИЈИ НАЈБОЉИ БИБЛИОТЕКАР 2024. ГОДИНЕ: ДИПЛ. БИБЛИОТЕКАРА ВАЛЕНТИНУ ЖИВИЋ,
СА ОДЈЕЉЕЊА СТАРЕ И РИЈЕТКЕ КЊИГЕ И ЗАВИЧАЈНЕ ЗБИРКЕ
Валентина Живић (1973) након завршених студија библиотекарства и информатике на Филолошком факултету Универзитета у Београду пуне двије деценије и уласком у трећу рада у ЈУ Народна библиотека „Филип Вишњић“ даје велики допринос јаком библиотечком кадру и солидарном колективу који је за примјер.
Велика љубав према књизи и одмјерен приступ у избору активности којима је посветила готово сав досадашњи радни вијек могу се окарактерисати као високовалитетни, истраживачки, иновативни и оно што је у савременом библиотекарству бременит посао – оживљавању и популаризацији старе и ријетке књиге кроз дигитализацију, као и предано колекционирање завичајне збирке која обухвата немали географски простор и немали број аутора друге по величини библиотеке у Републици Српској.
Континуираност и преданост огледа се у формирању највриједнијих фондова које библиотека има и крунисани су током 2024. године, при чему предлагач истиче комплетирање каталога старе и ријетке књиге, те завичајне збирке који су доступни корисницима кроз увид у Кобис бази.
Осим тога, од националног значаја је формирање и брига о легату Душана Лопандића, посебне библиотеке Марије Ђорђевић, као и тренутно бављење формирањем посебне библиотеке академског вајара Зорана Јездимировића, те континуирано истраживање њиховог лика и дјела, радом на заоставштинама у рукописима и састављањем колажа њихових постигнића кроз цртице са маргина грађе коју су завјештали Библиотеци или лично или кроз насљеднике.
„Дигитализација завичајне збирке, старе и ријетке књиге“ којим је координирала представља највећи пројекат у историји Библиотеке са дугорочном одрживошћу, који је финансирао шпански Фонд за постизање миленијумских развојних циљева, а умрежавао је библиотеке Лопара и Угљевика.
Од 2016. године уредница је издавачке дјелатности ЈУ Народна библиотека „Филип Вишњић“, а у претходној години осмишљава уреднички план дубоко струковно одређен, покрећући прву стручну едицију Библиотеке „БиблиоБитник“. библиографији и библиотекарству.
Осим тога, нашу колегиницу је за ову награду мимо матичне куће, кандидовао и Музеј Семберије, те Народна библиотека ,,Десанка Максимовић“ из Лопара и Народна библиотека ,,Ћирило и Методије“ из Приједора. Бијељина може бити поносна на овакву интелектуалну величину, коју називамо „ехо елоквенције“, јер врхунски библиотекари ничу из управо овако тихог, преданог и дугогодишњег рада.