Међународни дан матерњег језика 21.2.2025.

Поводом Међународног дана матерњег језика, у петак 21. 2. 2025. године у ЈУ Народна библиотека „Филип Вишњић“ Бијељина је отворена изложба „Сава Мркаљ: Сало дебелога јера либо Азбукопротрес – 215 година од објављивања књиге“.

Поред изложбе, корисници који су тог дана посјетили Библиотеку су бирали најљепшу српску ријеч тако што су на за то предвиђеном паноу исписивали најљепшу ријеч. Од 50 ријечи, међу којима су: благодат, породица дјеца, православље, вјера, другарица, мајка, благодарност, 12 пута је написана ријеч ЉУБАВ, те је она ове године изабарана за најљепшу ријеч српског језика.

Анкета „Колико добро познајем правопис свог језика?“ је показала да су основношколци заокружили 57,6%, а одрасли 74,4% тачно написаних ријечи.

САВА МРКАЉ – ПРВИ РЕФОРМАТОР СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ

215 година од објављивања књиге

САЛО ДЕБЕЛОГА ЈЕРА ЛИБО АЗБУКОПРОТРЕС

Личност која је створила значајно дјело у културној, односно филолошкој историји српског народа, а била брзо занемарена и заборављена, као ни једна друга, је Сава Мркаљ. Значај Саве Мркаља и његове заслуге за развој српске културе, језика и писма нису мале и незнатне, те би неправду према њему ваљало исправити и чешће се (под)сјећати онога што је урадио. Био учен човјек. Изучавао је логику, историју филозофије, математику, архитектуру, хидротехнику и метафизику. Био је добар зналац њемачког, латинског, француског, рускословенског, а служио се грчким, и хебрејским језиком.

Наиме, веома је дуг пут развоја ћирилице те је било и много њених реформатора, од Светог Саве који је у првој деценији 13. вијека извршио прву реформу, до Вука Караџића, који остаје упамћен по најбитнијој реформи. Ћирилицу коју нам је Вук Караџић понудио, као што је познато, и данас користимо. Међутим, некако је у његовој сјенци остала је реформа ћирилице коју је дао Сава Мркаљ, иако је она била основа за Вукову реформу.

Још од 18. вијека ћирилица се испољава у два вида: црквена (уставна и полууставна слова) и брзопис (који се користио у текстовима који нису црквеног типа). Реформа руске ћирилице коју је извршио Петар Велики створивши грађанску ћирилицу, имала је и те како свој одраз и код нас. Пошто је црква у том периоду била основна установа за стицање образовања, а први српски учитељи су били Руси, основа је био рускословенски језик (руска редакција старословенског језика). И до данас се руска црквена ћирилица задржала у црквеној употреби Српске православне цркве. Јавила се потреба да се текстови световног карактера пишу новим језиком, понародњеним, посрбљеним језиком. У којој мјери ће бити посрбљен била је ствар писца. То нас доводи до славеносербског језика који се употребљава у текстовима свјетовне садржине намијењених ширем читалачком кругу. Проблем се створио зато што неке српске фонеме нису имале одређене графеме, односно за поједине српске гласове није било одговарајућих слова. Морала су се тражити графичка рјешења за те гласове. Тадашњи писци се изјашњавају за различита рјешења писања тих гласова, а произвољност и неуједначеност представљају нефункционалност и нестабилност језичког система.

Појавом Саве Мркаља рјешавају се скоро сви дотадашњи проблеми наше филологије. Залагао се за фонолошки правопис и Аделунгов принцип „пиши као што говориш“. У свом дјелу „Сало дебелога јера либо Азбукопротрес“, објављеном 1810. године, из тадашње ћирилице искључио је 16 слова, досљедно и у свим позицијама тражио је да се наши гласови ћ, ђ, љ и њ обиљежавају са ть, дь, ль и нь и предложио да се глас ј обижељава графемом I. Тиме смо добили азбуку од 29 слова (о слову џ ништа не говори). То је био прави реформаторски захват јер је нормирао језик. Сава Мркаљ се у великој мјери приближио ономе што данас имамо.

Мркаљева азбука

а б в г дь е ж з и I к л ль м н нь о п р с т ть у ф џ ц ч ш

У част овог великана српске филологије у ЈУ Народна библиотека “Филип Вишњић“ Бијељина је на Међународни дан матерњег језика отворена изложба „Сава Мркаљ: Сало дебелога јера либо азбукопротрес – 215 година од објављивања књиге“.

Аутор изложбе је Снежана Стевић, а можете је погледати у холу Библиотека до краја марта 2025. године.