Промоција библиографије „Унеси драму“ 30.1.2025.

ЈУ Народна библиотека „Филип Вишњић“ Бијељина је организовала промоцију библиографије „Унеси драму“ и представљање едиције „Библиобитник“.

Поводом јубилеја 130 година прве представе игране у Бијељини, 90 година од оснивања аматерског позоришта „Сцена“ и првих 5 година Градског позоришта „Семберија“, приређена је ова библиографија, а приредила је библиотекарка Јелена Калајџија.

Тања Мијатовић, в.д. директора ЈУ Народна библиотека „Филип Вишњић“ истакла је да је овај догађај, као и само дјело веома значајно, јер ова библиографија је прва библиографија у издаваштву Народне библиотеке Филип Вишњић од оснивања.

„Јелена као наш радник имала је ту могућност да су јој доступне све информације. У нашој библиотеци сама њена жеља и рад, енергија и љубав коју посвећује својој дјелатности је изњедрила библиографију. Ово је једно капитално дјело које излази из наше библиотеке“, навела је Мијатовић.

Валентина Живић, библиотекар у бијељинској и уредним едиције, истакла је да је ово први пут да се издавачка дјелатност Народне библиотеке Филип Вишњић окреће библиотекарству.

„Стицајем околности ми смо били издавачи многих књижевних дјела. Ту, наравно мислим да смо највише били издавачи завичајне поезије, завичајних аутора, затим неких романа. Била је ту и књига из историје, али ово је први пут да окрећемо се дефинитивно библиотекарству да би неке ствари у библиотеци биле другачије“, каже Живић.

Јелена Калајџија, аутор и библиотекар навела је да је библиографија „Унеси драму“ заправо јнастала као посљедица једне неуспјешне инсталације коју је жељела да уради у склопу изложбе која никада није реализована.

„Била ми је идеја да, пошто је било пуно позоришних инсталација, тек се Градско позориште Семберија основало, да буде ту једна књига гдје ће бити пописане све драме. И онда дође несретна корона која је за истраживаче била једно срећно плодно тло. Кад сам ушла у тај попис схватила сам да је то једно море. Прва идеја је била да попишем само драме, онда схватим да у нашој библиотеци има теорије везане за позоришну умјетност, па узмем да попишем и то и онда схватим да је један од највећих извора увијек био периодичне публикације“, каже Калајџија.

Говорећи о самој изради библиографије, Калајџија истиче да је то веома захтјеван посао, те и није чудо што је требало скоро пет година да се заврши књига.

„Било која књига особитно стручна не настаје данас за сутра, некако се поклопи само да можда нешто у кратком року изађе. Поред самих библиографских записа ту су пропратни текстови. Ја сам бирала да то буду Зоран Мидановић из Музеја Семберија који је и радио изложбу о јубилеју аматерског позоришта Сцена, Душан Тузланчић као неко који је активан у градском позоришту Семберија, Огњен Петковић, професор са Академије умјетности у Новом Саду, Милена Кулић, драмски теоретичар из Матице Српске, Миливоје Мелађиновић који је дао пресјек првих пет година рада градског позоришта Семберија, Игор Кајмаковић који је исписао све људе који су учествовали у реализацији тих представа и наравно Валентина Живић која је написала уводник који се тиче саме едиције“, каже Калајџија.

Како каже, најзначајније рецензије добила је од Карле Селихар и Љиљане Чекић, глумице, које су се вечерас укључиле онлине и пружиле подршку, с обзиром да нису биле у прилици да допутују.

Љиљана Кнежевић предсједник Друштва библиотекара Републике Српске, истакла је да је објављивање библиографије, захваљујући мукотопном раду Јелене Калајџије, врло значајно за библиотечку струку.

„Друштво Библиотекара Републике Српске је препознало значај оваквог дјела, те смо свесредно се укључили у реализацију и помогли да ова књига угледа свјетлост дана. Веома смо сретни када смо схватили да је ово само почетак једне нове едиције коју је покренула бијељинска библиотека Библиобитник и надам се да ће у току наредних година сваке године донијети по једно ново занимљиво дјело које ће дати значајан допринос библиотечкој науци“, каже Кнежевић.

У Републици Српској је коначно примјетно да се све више библиотека укључује у истраживачки рад, посебно истраживање завичајних збирки, те су оваква дјела јако значајна и запажена.

Сродни чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *