Одржано предавање „Стање планете Земље и њена судбина на траси разуларене антропоцентричне историје“

Није проблем у човјеку, проблем је сам човјек

Професор филозофије у Гимназији „Филип Вишњић“ Гордан Живић одржао је у Народној библиотеци „Филип Вишњић“ занимљиво предавање о „Стању планете Земље и њеној судбини на траси разуларене антропоцентричне историје“.
Професор Живић је говорио о настанку свемира и периоду појаве човјека, стављајући фокус предавања на антропоцен – епоху коју обликује човјек. 
Објашњавајући за портал „Бијељина.цом“ који би то били изазови када је у питању стање планете на којој живимо, професор Живић каже да готово сви изазови проистичу из једног фактора, а то је човјек.

„Човјек је једини и искључиви кривац за ову врсту кризе која се појавила на планети Земљи. Цивилизацијски напредак у себи носи више регресије него прогресије. Мој циљ је да представим људима, уколико је то икако могуће, да у напретку, који стално помињемо, има далеко више негативних и регресивних момената у односу на оне којима се ми одушевљавамо. Другим ријечима, те ствари регресивног карактера долазе у пролонгираном издању, а не одмах, симултано и аутоматски. На њих се мора извјесно вријеме чекати. У том чекању оне прогресивно расту и ми то не видимо. Све ствари које човјек ради одигравају се на кумулативан начин, споро, полако, невидљиво, онако како вода расте или ниво океана. Онда у једном критичном тренутку дође до фазног помака који свако може назвати пропашћу. Та пропаст није само номинално знамење, она може лако бити стварност првог футура“, каже професор Живић.

Планету уништавамо на суров и безобзиран начин

Професор Живић каже да ратови нису једини цивилизацијски изазов за опстанак планете Земље, јер је након свих ратова наталност била израженија од леталног дијела који је учествовао у ратовима.

„Све те погибије и силне невоље и страдања нису оставиле посљедице на демографију. Ове ствари, гдје ми уништавамо Планету на један суров и безобзиран начин, скупо ће нас коштати. Огулили смо Земљину кору, повели смо империјални рат против Земљине површине, коре, измакли смо хоризонт из будућности, ослањамо се искључиво, у темпоралном смислу, на свакодневицу. То нас води у пропаст. Немамо ехо будућности, немамо резонанцију са тим темпоралним модалитетом“.

Немамо ехо будућности

Коментаришући причу о климатском загријавању планете Земље, а прва асоцијација су шуме Амазона које се немилосрдно сијеку, професор Живић каже да, срећом, постоје људи, појединци који на све то указују и упозоравају.

„Уколико су некада постојали свеци у неком другом формату, данас постоје свеци попут великих свјетских научника и умјетника, природњака Дејвида Атенборо, глумице Брижит Бардо, активисткиње Џејн Гудал, зоолога и биолога Рејчел Карсон и других који, ипак, имају огроман радијус свога утицаја и могу некако прештимовати човјека у оваквом издању. Једноставно, треба на неки начин пробити и растворити ову окамењену површину коре нашег великог мозга и улити јој неке друге ствари као смисаоност. Смисаоност не лежи у људским сврхама, него је на неким другим, можда, нама непознатим мјестима. Уколико не постоји смисаоност, онда нећемо имати коме оставити тестамент“.

У 4,6 милијарди година дугој историји Земље ниједна врста није имала утицајна планету какав данас имају људи. Доба људи не обиљежавају само климатске промјене, већ и нестанак озонског омотача, поремећај у кружењу азота и фосфора,сјеча шума и хемикалије које изазивају ендокрине поремећаје. Неки научници сматрају да је почетак епохе антропоцена обиљежила индистријализација и употреба атомске бомбе.

Професор Живић каже да данас можемо контролисати демографску ситуацију на планети Земљи, истичући примјер Кине која је контролисала рађање.

„Вјероватно ће и Индија морати контролисати наталитет. Многе земље југоисточне Азије суочиле су се и са тим проблемом. Вјерујем да ће оне својом изузетном рационалношћу успјети да ријеше тај проблем. И за крај, могу да кажем да није проблем у човјеку, проблем је сам човјек”.

Извор: bijeljina.com