Обиљежено 170 година од рођења великог српског и свјетског научника Николе Тесле

У Народној библиотеци „Филип Вишњић“ пригодним предавањем обиљежено је 170 година од рођења великог српског и свјетског научника Николе Тесле.

Предавање о Теслином научном дјелу и животу одржали су Јелена Милановић, професорица физике из Техничке школе „Михајло Пупин“, Вера Елез, професорица физике из Гимназије „Филип Вишњић“, Драган Благојевић, професор физике из Пољопривредно-медицинске школе, те пензионисани професор физике Михајло Трифковић.

Директор ЈУ Техничке школе „Михајло Пупин” Бијељина Миленко Максимовић истакао је да је циљ окупљања више институција управо његовање културе сјећања на великане попут Николе Тесле.

-Овдје се вечерас окупило више институција са заједничким циљем, а то је обиљежавање 170 година од рођења великог Николе Тесле. Циљ је да младима укажемо колики је значај нашег великана и колико је битно помињати његово име за садашњост, будућност и прошлост”, рекао је Максимовић.

Професор физике у пензији Михајло Трифковић нагласио је значај обиљежавања јубилеја посвећених Николи Тесли и преношења знања о његовом раду на млађе генерације.

-У овој јубиларној години, када имамо низ значајних датума, наш град настоји да се присјети ненадмашног генија, чувеног Николе Тесле. Ријеч је о човјеку који је један од темеља историје свјетске науке и технике, и то покушавамо да пренесемо на младе генерације његов живот, рад и све оно што је оставио човјечанству. Тесла је био вишеструка личност не само научник, већ и својеврсни умјетник науке, па и пјеснички дух. Зато треба увијек да га се сјећамо и будемо захвални за све што је учинио за човјечанство. На хидроцентрали на Нијагариним водопадима налази се плоча на којој пише да је девет патената за ту електрану дао управо Тесла. Он је свјетионик нашег народа и човјек који је ушао у историју свјетске науке, а његово име уврштено је и у систем СИ јединица”, рекао је Трифковић.

Директорица Народне библиотеке „Филип Вишњић“ Тања Мијатовић истакла је значај сарадње са бијељинским средњим школама, као и важност његовања културе сјећања.

Она је нагласила да је изузетно важно често помињати име Николе Тесле, великог научника, без обзира на то колико је присутан у медијима и стручним публикацијама. Према њеним ријечима, увијек недостаје она посебна нит и доза захвалности за све што је Тесла учинио за човјечанство.

Мијатовићева је додала да је библиотека мјесто које чува и складишти знање, али и простор у којем се његује успомена на великог научника свјетског гласа.

Професор физике у Пољопривредно-медицинској школи Драган Благојевић подсјетио је да је Никола Тесла имао укупно 124 регистрована патента.

Он је навео да је Тесла у Америку стигао 1884. године, те да је већ наредне године започео са патентирањем својих изума, од којих је већину донио из Европе као идеје развијене у својој глави. Према његовим ријечима, Тесла је 1885. године започео рад на лучним сијалицама и у том периоду основао своју прву фирму.

Благојевић је истакао да је Тесла већ годину или двије касније почео са патентирањем генератора и мотора на наизмјеничну струју, што и данас представља његов најпознатији допринос науци. Посебно је нагласио значај мотора заснованог на обртном магнетном пољу, који је у то вријеме дјеловао готово немогуће остварити.

Додао је да су од тог тренутка мотори на наизмјеничну струју почели да освајају Америку и остатак свијета, те да су Теслини каснији радови на трансформаторима високог напона и високе фреквенције представљали претечу развоја радија.

ИЗВОР: Семберија инфо