Мухарем Баздуљ и Милош Ковић у библиотеци 27.6.2025.

Разговором о „Младој Босни“, који су вечерас у Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини водили књижевник Мухарем Баздуљ и професор др Милош Ковић отворен је програм овогодишњег „Принцип Феста“.

Радослав Остојић, савјетник градоначелника Бијељине, изјавио је да ова културна манифестација, прије свега, треба да истакне улогу Мајевице и Семберије у великом историјском догађају, као што је био Сарајевски атентат.

„ Важно је да све оно што се прије и послије Сарајевског атентата дешавало на овим просторима ставимо у историјски контекст. Изузетно је важан и тај принцип слободе и идеја ослобођења свих јужних Словена, односно појам слободе у ширем смислу који треба да актуелизујемо, јер је слобода најважнији људски принцип, како за појединце, тако и за ширу друштвену заједницу. Надам се да ћемо и убудуће, попут оваквих културних догађаја и трибина, његовати и одржавати овај фестивал“, изјавио је Остојић.

Мухарем Баздуљ, књижевник и публициста, каже да је идеја овогодишњег „Принцип Феста“ да се фокус пребаци на садашње вријеме и да се размисли о томе каква би организација „Млада Босна“ данас била и како би се њена активност могла примијенити на актуелни тренутак.

„Из Прибоја мајевичког највише је људи на Сарајевском процесу осуђено на смрт. Увијек сам говорио, ни мањег мјеста, ни већег учешћа у Сарајевском атентату. Посебно ми је драго да се дио активности везаних за „Принцип фест“ организује у Прибоју, у мјесту које је имало тако важну улогу. Када су будући атентатори прешли Дрину, преспавали су у Прибоју, а након тога су продужили за Тузлу. Све је након тога ишло онако како то историја памти. Принцип је покушао да у тој вишевјековној борби за слободу уради нешто добро за слободу нашег народа. Насиље не треба глорификовати али увијек треба бити на страни народа који се бори против туђина“, истакао је Мухарем Баздуљ.

Професор доктор Милош Ковић, професор историје на Филозофском факултету у Београду, изјавио је да оно што је „Млада Босна“ урадила на Видовдан 1914. године данас представља архетипску слику.

„Млади момци су ишли трагом Милоша Обилића и ка нечему што има пуно већу дубину. Недељко Чабриновић каже: „Сутра је Видовдан, сјећаш ли се Милошевог завјета“. То је било вријеме Косовског завјета, Милутиновића, Ракића, Исидоре Секулић, Ивана Мештровића. То је једна европска порука. Они су се највише угледали на италијанску „Младу Италију“, Ђузепеа Манцинија. Позивали су се на покрете као што је „Млада Европа“, „Млада Белгија“, а позивали су се и на руске љевичарске писце. Посебна је била јака та италијанска и руска струја. То је био аутентичан европски покрет. У то вријеме дјелује и Младотурски покрет. Био је то култ младости, који је романтичарски и који је представљао одређено идеализовање младих људи. То је био покрет који је дубоко укоријењен у српском предању и и истовремено је представљао и европски политички покрет“, нагласио је професор Ковић.

Извор: Љубо Љубојевић