Одржана панел дискусија “Живот и рад Михајла Пупина“
У организацији ЈУ Народне библиотеке “Филип Вишњић“ и ЈУ Техничке школе “Михајло Пупин“ Бијељина, у понедјељак, 1. децембра, одржана je панел дискусија под називом “Живот и рад Михајла Пупина“, посвећена обиљежавању 90 година од смрти једног од највећих српских научника, визионара и добротвора.
Овај догађај окупио је професоре, ученике, културне раднике и грађане који су са посебном пажњом пратили излагања о човјеку чији је допринос науци, хуманизму и образовању обиљежио 20. вијек.
Пупин – великан науке, хуманизма и државотворне мисли
Професор физике из Бијељине у пензији, Михајло Трифковић, истакао је да је Пупин био “један од највећих Срба и Словена“, човјек чији је научни, књижевни и хуманитарни рад оставио неизбрисив траг. Нагласио је да Пупин није био важан само за српски народ, већ и за Македонце и Словенце, те да његово име припада врху европске и свјетске научне историје.
Трифковић је говорио и о запостављености Пупиновог насљеђа, посебно у образовном систему, наводећи да се његово дјеловање често неправедно прећуткује. Подсјетио је да је Пупин имао кључну улогу у борби за положај Србије током Првог свјетског рата, организацији помоћи српском народу и дипломатским напорима који су били пресудни за међународни положај земље.
Најавио је и иницијативу за израду спомен-књиге посвећене Пупину, намијењене гимназији “Филип Вишњић“, те подсјетио на постојеће споменике испред Техничке школе и у градском парку.
Визија образовања и улога Пупина у формирању младих генерација
Директор Техничке школе “Михајло Пупин“, Миленко Максимовић, истакао је да Пупин није био само научник, већ и човјек који је највећу вриједност видио у знању и образовању. Управо зато, како је нагласио, циљ вечерашње дискусије био је да се ученицима приближи лик човјека који је живот посветио научном напретку и добробити свог народа.
Дипломата, добротвор и творац граница модерне Југославије
Професор историје Драган Благојевић подсјетио је да Пупинов допринос стварању југословенске државе често остаје у сјенци његових научних достигнућа. Управо зато је важно, нагласио је, говорити о његовој улози у дипломатским напорима Србије током Првог свјетског рата, Балканских ратова и на Париској мировној конференцији.
Благојевић је посебно истакао да је Пупин, захваљујући свом огромном угледу и везама у америчком политичком врху, директно утицао на проширење граница новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, те да је ово дио историје којем се мора посветити више пажње.
Пупинова идеја будућности и планови за наредни период
Током догађаја поменута су и обећања институција и појединаца да ће се у наредним годинама радити на оснивању великог музеја или научног центра посвећеног Тесли и Пупину у Београду.
Представници из Берлина најавили су припрему обимних материјала о Пупину који ће наредне године бити представљени јавности и медијима.
Вечерашња панел дискусија показала је колико је Пупиново насљеђе широко – од науке и образовања, преко дипломатије и добротворства, до стварања државе.
Организатори су поручили да је обавеза свих нас да чувамо сјећање на овог великана и да његов дух настави да инспирише младе генерације.
