Стручно предавање „Реуматоидни артритис“
Поводом Свјетског дана реуматоидног артритиса, љекари бијељинске болнице одржали су синоћ стручно и едукативно предавање у препуној сали Народне библиотеке „Филип Вишњић“. Циљ предавања био је да се грађанима приближе чињенице о овој значајној хроничној болести, која је један од честих узрока инвалидности.
Предавање су одржали специјалисти интерне медицине и супспецијалисти реуматологије – др Радмила Млађеновић, др Далиборка Спасојевић и др Момир Станишић.
Грађани су имали прилику да разговарају са љекарима, поставе питања и добију савјете о препознавању раних симптома, начинима ублажавања тегоба, значају редовног праћења болести и савременим методама дијагностике и лијечења.
Реуматоидни артритис (РА) је једно од најчешћих запаљенских обољења зглобова, присутно широм свијета. Болест карактеришу бол, оток и укоченост, а може захватити и друге органе.
„Болест се помиње још у 18. вијеку, а погађа жене два до три пута чешће него мушкарце, најчешће између 40. и 60. године живота,“ истакла је др Млађеновић.
„Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничког прегледа, лабораторијских анализа (СЕ, ЦРП, реуматоидни фактор, анти-ЦЦП антитијела) и радиолошких метода – ултразвука, рендгена или магнетне резонанце. Симптоми укључују хронични умор, малаксалост, губитак тјелесне масе, повишену температуру, јутарњу укоченост и болове у мишићима, као и бол, оток и деформације зглобова – најчешће на шакама и стопалима. На развој реуматоидног артритиса утичу генетски фактори (око 30%), инфекције (бактеријске и вирусне), као и случајне соматске промјене у имуном систему”, објаснила је др Млађеновић у свом предавању.
Говорећи о системским манифестацијама реуматоидног артритиса, др Спасојевић је нагласила да осим зглобова, реуматоидни артритис може захватити и друге органе – срце (перикардитис, миокардитис, коронарни артеритис, аритмије), плућа (плеуритис, фиброза, реуматоидни чворићи, Капланов синдром…), бубреге (реуматоидна нефропатија, васкуларне лезије бубрега…), нервни сyстем, очи, гастроинтесталне промјене.
“Могуће су и компликације попут остеопорозе, анемије, васкулитиса, лимфаденопатије и Фелтy синдрома (увећана слезина, смањен број леукоцита и тромбоцита). Дакле, реуматоидни артритис има системски карактер и веома је важно да наши грађани ову болест схвате озбиљно и придржавају се упутстава љекара”, објаснила је др Спасојевић.
О терапијским могућностима говорио је др Момир Станишић, нагласивши да лијечење подразумијева комбинацију лијекова који смањују упалу и успоравају напредовање болести.
“Веома је значајна рана дијагностика и рано укључивање терапије да се пацијент што прије уведе у ремисију, јер ако каснимо са терапијом послије шест мјесеци наступају функционалне и иреверзибилне промјене које могу довести до инвалидитета, трајних посљедица по тог пацијента. Брзо увођење имуносупресивне терапије најчешће одређује и какав ће бити одоговор на болест”, нагласио је др Станишић. Он додаје да осим фармаколошког лијечења, важну улогу имају рехабилитација и физикална терапија, а у појединим случајевима и хируршке интервенције
Болест може имати различите токове – од благих и пролазних облика, до прогресивних који захтијевају дуготрајно лијечење. Рано препознавање симптома и правовремена терапија пресудни су за очување функционалности и квалитета живота обољелих.
Шеф Одсјека реуматологије бијељинске Болнице, др Радмила Млађеновић, подсјетила је да овај одсјек постоји од 2007. године, те је том приликом предложила оснивање Удружења обољелих од реуматских болести, како би пацијенти лакше остваривали своја права и имали већу подршку у лијечењу.
Предавању су присуствовали и директор ЈЗУ Болница „Свети Врачеви“ прим. др Микајло Лазић са помоћницима, а др Лазић је истакао да бијељинска болница с поносом истиче чињеницу да је једина у Републици Српској, осим УКЦ Бањалука, која има три реуматолога. Он је додао да ће менаџмент болнице пружити пуну подршку оснивању Удружења и обезбиједити простор за његов рад.